Okretala se Zemlja, ili zastala...

Published on 01/29,2012

Skakucem po svojoj sarenoj vasioni. Stipnem ti malo tame sa obraza. Promeskoljis se. Pitas: Koliko dugo te nije bilo? Znam da jos uvek spavas. Ja sam ovde stalno. Ne govorim ti to. Kazem: Jako dugo. Jos otkad su bezbrizno cvetale tresnje na svilenim maramama. Secas li se? Odmahnes glavom. To je za tebe bilo tako davno. Tamo gde sam stipnula tamu, pojavila se nova zvezda. Ujutro je neces videti. Uvece ces spavati. Mozda ponovo u mojoj vasioni. Mozda ces me ponovo isto pitati. Ovde stalno cvetaju tresnje, ali ti to nikada neces znati, jer kad se probudis, ja cu spavati, a tresnje i zvezde ce za nekog drugog cvetati.


Comments

  1. 01/29,2012 | 16:36

    okretala se zemlja ili ne, mnogo je sete u ovome... kao da nekoga ispraćaš iz svog života. a mnogo ti je teško da se od njega odvojiš...
    Prijatno!

  2. 01/29,2012 | 17:04

    Tresnje i treba da cvetaju za onoga ko ume da oseti njihov miris.

  3. 01/29,2012 | 18:34

    Ko ume da ih ceni, dobiće trešnje.

  4. 01/29,2012 | 19:21

    Eto, sad!
    Sada sam tužan. I ćutim.
    U ZDRAVLJE!!!

  5. 01/29,2012 | 19:48

    casper mi otela komentar, pa ću se samo, onako glasno, složiti sa njom. Nisu trešnje za svakog. Zvezde još manje.

  6. 01/29,2012 | 20:17

    Samo neka cvetaju...

  7. 01/29,2012 | 21:27

    da, kao sto rece domacica, imam utisak da nekoga ispracas...

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me