Na coskove
Published on 01/30,2012
Uh, kako sam ljuta.
Stigle lepe vesti pre nekoliko jutara, Britanski Savet odlucio da nama, koji radimo za nagradu u vidu punog srca i praznog dzepa, pokloni kurs engleskog. Dvaput nedeljno, vikendom, dva meseca.
Brze-bolje se prijavih, uradih test za procenu nivoa znanja i odmahnuh rukom, misleci da ce se prijaviti ogroman broj ljudi.
Medjutim.
'U slucaju prijave manje od 40 kandidata, bicemo prinudjeni da obustavimo ponudu kurseva u vasem gradu.'
Pogadjate.
Iako su se mejlovi i telefoni usijali, prijavilo se manje od 40 kandidata.
Ako se neko usudi, ma samo facu napravi kao da ce da zakuka... bolje da se ne usudi.
...inače će dobiti po nosu...
Je l' može kiseli osmeh?
Znam da je komicno kad se ja sa ovoliko (podosta) godina ovako raspalim, ali izgleda ce mi trebati jos toliko da prestanu da me zblanjuju uvek iste stvari.
Pazi, kad' ne mogu da verujem! E, to se zove maler. I ja bih bila ljuta!
Da je maler, pa nekako. Nego, medju tolikim mladim, nezaposlenim, bez narocitih obaveza, ne moze se naci 40oro... Da nam dobar zivot poklone s masnicom, mi bismo ga vratili.
E, vala baš tako. Takvi smo!
Du ju spik ingliš?
To ti je nasa realnost, svi se zalimo, svi kukamo, a opet kad nam se bilo sta ponudi mi kao nemamo vremena...
Tragedija!!!!!!
Ura! Produzili su rok za prijave. Dakle, ako nas ne mogu pobediti... ma, nece nam se valjda pridruziti?!