Mlad Mesec

Protekla noc je bila "noc bez Meseca", ili "noc tamnog Meseca".
Tada su ljudi skloni zatvaranju u sebe, manjku empatije, razumevanja, zdravog rasudjivanja.
U Indiji je jucerasnji dan slavljen kao "Praznik Svetlosti", simbolicki obelezavajuci covekovu sposobnost da savlada mrak, da u sebi pronadje svetlost cak i kada nestane i one slabe refleksije Sunca na Mesecevoj povrsini.
Nijedan covek nije izgubljen.
Svaka losa osobina i losa navika mogu se iskoreniti.

A danas?

Do naredne price, tu je negde i misli na vas, vasa Phedre.


Vredi obnoviti

"Ne postoji svetac bez proslosti, ni gresnik bez buducnosti." 


Miholjsko leto

Pre 12 godina upoznala sam coveka koji mi je znacio puno. Sasvim slucajno, ili mozda ne, zapamtila sam da je to bio danasnji datum. Odavno vise ne egzistira u mom zivotu, u misli svrati retko, tek kad me neko na njega podseti. Nadam se da je negde srecniji nego sto je bio tad.

Sanjala sam da lovim osmehe, iste one majske, koji lete poput maca po novosadskim ulicama.
Negde je ostao urezan zapis tvog glasa u kom nema nicega sem plime straha da cu stvarno proci bez pozdrava, osmeha, pogleda cak.
Zauvek je ostao urezan uz zvuk ranojesenje lake kisice.
Uz zvuk saobracaja u mamurna jutra.
Uz zamor.
Uz ritam tvog hoda, nekom magijom preklopljenog sa ritmom mog srca.
Onog koje nisam izgubila odjednom.

                             jednog davnog dana, ne secam se kog, ne secam se gde 


Mala nocna balada


48. Stapanje

Staklo je krckalo pod njenim cipelama. Instinktivno je podigla pogled. Nije morala, znala je ciji prozor je razbijen iznutra.
Penjala se stepenicama lagano, stepenik po stepenik, brojeci ih u sebi. Nije smela da ubrza korak, nije smela da ubrza misli.
-Otkljucano je - cula je njegov glas kada je pokucala.
Plava majica lagano je skliznula preko njegovog torza. Plavi pogled izgledao je zatecen malom pojavom u jos manjoj crnoj haljini.
-Poranila si. Mislio sam da je majstor.
Prisla mu je i snazno ga zagrlila, pomilovala obrazom meki pamuk i duboko udahnula poznati, blagi miris njega.
Stajao je nepomicno. Njena blizina uvek je imala isti efekat, cak i kad je samo bila srecna sto se uverila da nije on bio taj koji je proleteo kroz zatvoren prozor.
Sela je na krevet.
On je nastavio da stoji. Kao krivac, kao mnogo puta do tada.

-Zasto ovo radis? - proklinjala je svaki treptaj vazduha koji je formirao to pitanje.

Nije se pomerilo nista, kao da se zatekla u svetu koji je na trenutak stao.

-Zasto jedino ti ne vidis...

-Nemoj - nije podizao pogled.

Nije morao.

Iz ormara je izvukao kutiju umotanu u svilenkasti papir.
-Ovo je za tebe. Odavno. Mozda ovo nije prilika, mozda nikada nece biti. Uzivaj u njemu.

Nasmesila se nesigurno, na ivici placa.
-Nije mi rodjendan.

-O, dovraga.

Cepala je papir kao devojcica i kada je otvorila kutiju, izraz lica bio joj je takav da je pozeleo da ga nekako sacuva za vecnost.

-Znaci, ti si ga kupio... za mene.

-Zapravo, kupio sam ga za...
Sakom mu je poklopila usta. Priredio joj je jedan savrsen trenutak i sada ce morati da se nosi sa posledicama.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Zakopcavao je sitne, svilom presvucene dugmice. Bilo ih je dvadeset.

Okrenula se.

Dovraga.
Dovraga.
Dovraga.


Znao je da je svaki sekund njegovog jadnog, pateticnog, mucnog zivota vredelo preziveti. Verovao je da je ovo vrhunac svih vrhunaca i da nakon ovoga vise nista nece biti dovoljno.

Posmatrao ju je preko granica izdrzljivosti.

Dugmici su klizili, sa svakim otkopcanim, ostajalo ih je sve vise.

Skidao ga je polako. Bili su neprocenjivi.

Zvono na vratima cuo je kao kroz vodu. Nisu se osvrtali.
Vreme ih je mimoilazilo, minuti su se blagonaklono rastezali u beskonacnost.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Drzala je saku na njegovom kuku. Gledala ga u oci.
-Ispricaj mi sada jednu strasnu pricu.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Obrisao joj je suze.
-Hajdemo na zurku. Ipak sam ja nekakav kum, a ti nekakva moja pratnja.
Nasmejala se.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Blagi miris njegovog sapuna mesao se sa njenim laganim parfemom, dok su zajedno izlazili u jesenju noc, harmonicno stopljenih, samo naizgled nespojivih, razlika.


Prezrela nezrela

Danas je dan kad jednostavno zelim da se uvucem u sebe, da me proguta ova crna rupa zeljna ne znam cega i ispljune drugaciju.
Da mi nije vazno koliko sam glupa, koliko sam neuspesna, koliko netakticna, koliko neprakticna. Radije - da nisam sve to.
Za takvih dana ja uprkos sebi komuniciram vise nego obicno. Ne znam koji me vrag na to tera. Sva sam vesela, pozitivna, naporna.
Prezrele su mi godine za ovakvu nezrelost.
Samo se dela broje.


Igram se i dalje

http://www.youtube.com/watch?v=rtJRTLHkrPc