Miholjsko leto
Pre 12 godina upoznala sam coveka koji mi je znacio puno. Sasvim slucajno, ili mozda ne, zapamtila sam da je to bio danasnji datum. Odavno vise ne egzistira u mom zivotu, u misli svrati retko, tek kad me neko na njega podseti. Nadam se da je negde srecniji nego sto je bio tad.
Sanjala sam da lovim osmehe, iste one majske, koji lete poput maca po novosadskim ulicama.
Negde je ostao urezan zapis tvog glasa u kom nema nicega sem plime straha da cu stvarno proci bez pozdrava, osmeha, pogleda cak.
Zauvek je ostao urezan uz zvuk ranojesenje lake kisice.
Uz zvuk saobracaja u mamurna jutra.
Uz zamor.
Uz ritam tvog hoda, nekom magijom preklopljenog sa ritmom mog srca.
Onog koje nisam izgubila odjednom.
jednog davnog dana, ne secam se kog, ne secam se gde
Ljudi dolaze i odlaze, pojave se i nestanu... Sećanja ostaju, teško se brišu. Nekad su nam draga, opet nekad ne.
Lepo secanje...
Тренуци који значе
речи које остају
звукови који се памте
и време које нас носи,
лепо сећање....
Поздрав
danas je dan za sećanja...
ona koja nam se u delićima vraćaju svakog dana.
ili samo onda kad namršteno oktobarsko nebo preseli sivilo u naša srca.
Prijatno!**
Barem su ostali lepi trenutci u uspomeni,zar ne?
:)pozz
Lepi trenuci ostaju uvek u uspomeni a ruzne trebamo zaboraviti.
Mnoge osobe prođu kroz naš život bez traga, a neke kao dašak letnjeg vetra donesu osveženje i iza sebe ostave lepa sećanja. Nije važno koliko je trajalo i kada je bilo, važno je da je bilo.
@Phedre, secanja su i mene pre par dana odvela u neko vreme, setila sam se nekih dragih osoba... lepo je secati se ponekad, lepo je pamtiti nekoga ko nam je ulepsao makar delic zivota... Secaj se i dalje...