Phedre no Delaunay

Danas je moj roditelj otvorio sezonu pecanja, a ja pedaliranja i pracenja lokalne vegetacije, tiho ceznuci za prizorom iznikle visibabe.

Izniklo je nekoliko novih deponija na mestima sa natpisom: "Molimo, ne bacati smece". Ako je to taktika, odlicna je. Ako nije, vreme je da postane.
Niklo je i smece van deponija, sveze, ovogodisnje. Uocih da predvode limenke od piva i energetskih napitaka. U smisljanju 103 nacina za mucenje onih koji to piju dok voze, prekide me plava strafta koju sam jedinu okom uhvatila od novog novcatog automobila koji vozi neko 10+ godina mladji od mene, na necemu mnogo gadnijem od bivse sadrzine onih limenki - ovo mi je sve intuicija sapnula. Put iskrckan kao friska pa zgazena oblatna, e bas je nasao gde ce da se... izivljava.

Visibabe nisam srela, ko mi kriv kad sam nezajazljiva, da sam pozelela zakrzljali maslacak to bih dobila (ma, obradovao me i on, da ne lazem).

Ove zime sam upraznjavala sledece aktivnosti:
-Zimski san.
-Nabacivanje kilograma.
-Zurenje u monitor nebrojeno sati, sto je rezultiralo prebojavanjem mog tena u ocaravajucu zuckasto-zelenkastu i tu mi ni cvekla, ni joga nisu pomogle (doduse, ko zna na sta bih licila da ni to nisam konzumirala).
-Pravljenje gomile nakita - nista nisam prodala.
-Pravljenje kolaca.
-Napravila sam Zdravstvenu knjizicu (veliko slovo zbog velicine tog koraka za mene) i pregledala se uzduz i popreko, za sad sam zdrava k'o dren, ostali rezultati stizu za mesec-dva... pa do u beskonacnost.
-Poslala svoje pisanije svim izdavacima na koje sam naletela guglajuci, samo 3 najvece kuce su se udostojile da me odbiju, ostali ni to, iako sam onima u Prtopopincima nudila da platim sve, pocistim, pocupam popanac, uprtim sto treba... izvinjavam se mestanima pomenutog sela, skoro da je tako bilo. (Svom "cedu" rodjenom iz velike ljubavi zelim sve najbolje, a mozda mu je najbolje tu gde jeste.)

Zapravo, ono sto sam htela da kazem je ovo: Nikla je inspiracija.
Nadam se da ce procvetati u nesto bolje od ovih "ludih gljiva".