Phedre no Delaunay

Udahnula je. Lagano, duboko. Onoliko koliko joj je bilo potrebno, prvi put posle toliko vremena. Toliko vremena. Kao da su prosli zivoti. Njegova ruka na njenoj nadlaktici. Bice dobro... Mirisi su se lagano razgranicavali u njenoj svesti. Riba. More. Alge. Lavanda. Breskve. Onaj najblizi - kafa. Solja joj je grejala ledene sake. Njen jedini preostali porok. Ponekad bi pozelela da je neko drugi. Neko kome je manje stalo. Sada je bila to i mnogo vise. Neko kome nije stalo. Daleko od jedinog mesta koje je mogla da nazove domom. Daleko od...