Phedre no Delaunay

Bila je bezbojna. Unutrasnja krvarenja niko nije video. A to je tada znacilo da nisu ni postojala. Bila je pristojna, umereno glasna, umereno nasminkana, umereno voljena, onoliko koliko je i sama volela. Cinilo se da je to dovoljno. A to je tada znacilo da i jeste bilo dovoljno. Pocela je kisa. Pored nje je protrcao decak sa savrsenim dredovima pokupljenim narandzastom maramom, vicuci nesto na spanskom i smejuci se glasno. Nepozvana misao udarila je kao krupna kap posred temena - on nikada nije bio ovakav decak. Slani ukus u ustima podsetio je na trenutak kada je ugrizla njegovu usnu samo da bi se uverila da je ljudsko bice. Sada je to isto, polusvesno, radila sebi.