Phedre no Delaunay

Zatvorio je vrata za Ivanom. Verovatno poslednji put i to je bilo u redu.

Tog dana vise nego ikad.

Bilo je previse i bez njenog pojavljivanja.
Podnosio je smrti svojih pacijenata stoicki. Bila mu je potrebna jedino samoca, kao i uvek kada su se emocije igrale sa razumom.
Nije mogao to da podeli ni sa kim.

Pacijent je bio star, nije imao porodicu, bio je pravi matori namcor. Ipak, radoznalost i resenost da i dalje otkriva, pita, trazi odgovore, cinili su ga, ako ne bas simpaticnim, ono podnosljivim.
Bio je to ostareli on.
I sva njegova glad za zivotom nije uspela da ga odrzi zivim.

Znao je da ce umreti, ali ovo je bilo njegovo prvo pravo suocavanje sa sopstvenom smrtnoscu.
S tom razlikom, sto ce njegova smrt nastupiti mnogo ranije zbog zivota koji je vodio.
Paniku je ugasio velikom casom viskija bez leda.
Ima jos vremena. Mnogo vremena.

A onda se oglasilo zvono na vratima.
Nije je video godinu dana i srce mu je poskocilo, tako nenadano, da ga je umalo ugusilo.
Bila je u crnom i drzala paket. Sve je odmah shvatio.
-Juce smo ga sahranili, nisam mogla da te nadjem ranije. Ostavio ti je knjige.

Tesko je uzdahnuo.
Taj covek ga je postovao i to je bilo najvise sto je on u zivotu ocekivao.

Nije bio dan za price o zeljama.

Postovao ga je bez obzira na to sto je znao da on nije covek koji moze pruziti jednoj zeni topli dom. Bez obzira na to sto je ta zena bila njegova cerka. Znao je to zato sto je i sam bio takav. Uspeti prepoznati u drugome svoju slabost i ne mrzeti ga zbog nje, mogu samo veliki ljudi. Na neki nacin.

Znala je to pucanje stakla u njegovom pogledu. Tako je plakao.
Probudio je u njoj one instinkte koje je zakopala onda kad je odlucila da ode. Nesvesno je pruzila ruku i pomilovala ga po obrazu.

Bilo je jace od njega. Znao je da nije kriva, ali ju je krivio. Recima, pogledima. Zatvaranjem. Nije izgubio toliko mnogo. Mogao je biti bilo sta, sa tri specijalizacije.
Kasnije se, suprotno ocekivanjima, potpuno oporavio.
Trebao mu je izgovor.
Izgovor da postane nepodnosljiv, a zatim, kad je otisla, da takav i ostane.

Kako da ponovo nauci da voli, kad nikada to stvarno nije umeo?

-Zao mi je.
-Hvala ti. Idem sad, ostalo je jos mnogo toga za srediti. Budi dobro.

Sedeo je u tisini. Odavao je postu dvojici ljudi.
Zapravo je osecao kao da je u jednom danu sahranio samog sebe tri puta.
I samog sebe ozalio.