Malo svetlo, a veliki mrak

Published on 11/08,2008

Ovih dana mi se cini da sam ponovo negde gde sam vec bila, da nema izlaza iz ovog lavirinta, da se moj pakao i ja uvek iznova srecemo.
Da uzmemem u ruku sijalicu, verujem da bi zasvetlela, brujim, strujim i treperim kao elektrana.
Znam da mi samo treba neko vreme da se priviknem.
A uvece, kad pustim ulicama pocnu da odzvanjaju ravnomerni udarci djonova mojih patika, znam da se borim za zivot, sa svakim udahom, sa svakom kapi znoja, da ga drzim i ne dam, jer pamtim bolje, jer verujem da ce se bolje jednom vratiti.


Comments

  1. casper
    11/08,2008 | 19:19

    Da se moj pakao i ja uvek iznova srecemo...:(((

  2. sanjarenja56
    11/08,2008 | 20:14

    "jer pamtim bolje, jer verujem da ce se bolje jednom vratiti."
    Mora se vratiti, ili doći nešto još bolje od onog dobrog...

  3. anam
    11/08,2008 | 20:33

    Borba
    donosi
    pobedu!

  4. mandrak72
    11/08,2008 | 20:41

    Koračaj, razbij tamu batom koraka, probudi usnulo sunce, pokupi rosu onu prvu jutarnju. i Naravni :)) .pozdrav

  5. tuzna
    11/09,2008 | 01:38

    "da nema izlaza iz ovog lavirinta..."

    Ja se nikada necu privici...I to znam...

  6. altamoda
    11/09,2008 | 02:28

    Gore od toga ne moze..

    :**

  7. tijanas
    11/09,2008 | 10:07

    Bolje ce se vratiti...
    :*

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me