Stav
Da li ima tremu pred nastupe? Ljudi zure u njega po ceo dan!
Bizi ca
Otisla sam. Kao svaka lepo vaspitana tridesetcetvorogodisnja devojcica, otisla sam.
U zivot lisen ijednog trenutka slobodnog da pomislim na tebe. Dovoljno anestezirana da ne osetim uspomenu na tvoj pogled koji mi pravi opekotine na ramenima.
Otisla sam u svet bez oblacnog neba. Na mom licu uvek je suncano, ili zvezdano. Iza tog lica, ne pitam se zasto si me mrzeo.
Nema mi suza ovde. Kome trebaju suze? Onome ko ih nema.
Nikada nisam bila sa onim koga je srce htelo. Dusu sam prodala svom djavolu. Ne znam moze li iko to shvatiti. Sve bi ludosti za malo moje stabilnosti menjali.
Ali ja nikada nisam. Razumete li? Nikada.
Ne razumeju. Otkud sad meni ti kaprici?
Posegnula sam i povredila troje. Moj djavo uzima danak. Ili cu po njegovom moranju, ili cu povredjivati i od krivice izludeti.
Otisla sam. Da sluzim i stitim, kako i moje ime nalaze.
Neka pocnu kise.
(2)
Snazno se trljao sundjerom. Radio je to vec pet godina unazad, svake veceri, ali nikada nije uspeo da unisti taj miris. Sada se uvukao vec duboko, u pluca, jetru, ocne jabucice. U mozak, pre same koze.
Znao je da to ne umislja. Miris stocne hrane poznat je kao jedan od najupornijih.
Svakako je mogao to raditi i bez fakulteta.
U pomocnoj prostoriji, pio je caj i citao.
Svakako je to mogao i bez drugog fakulteta.
Nije bio ogorcen. Zivot koji je poceo poljuljane strukture, trazio je strukturu na svakom koraku. U samo njemu potrebnom obrazovanju.
Nije mrzeo ljude, mrzeo je samo njihovo prisustvo. Nekada bi bilo uznemirujuce. To bi nekada izazvalo snazne grceve, koji bi popustali samo uz pomoc lekova.
Odrekao se lekova i ljudi. Narocito zena. Narocito onih spremnih da se zaljube u njegove oci i ruke, ruke koje nisu htele da pruze nista vise od kusura i fiskalnog racuna. Srecom, skoro nikada nisu zalazile u njegovu prodavnicu.
Drugim ljudima, takav zivot cinio se nemogucim. Bili su sigurni da ima neki tajni, za koji niko od njih ne zna. Tako je njima bilo lakse.
Plati, uzmi svoj dzak i idi.