Phedre no Delaunay

Toliko je zelela nekoga "do kraja zivota". Njenog zivota.
Dunja je upravo dobijala nekog takvog, a ona je upravo gubila nadu da ce tako nesto imati. Tek sto ju je prepoznala.

Stvorena da gubi.

Tonula je u vrtlogu samosazaljenja. Ispljuskala je lice hladnom vodom, pogledala se u ogledalu. Stvarno je izgledala lose, sa crnim podocnjacima i nekoliko kilograma manje. Zaljubljena zena ne jede, ne spava, ali ipak blista. Zbog cega ona nije blistala?

Telefon je konacno prekinuo tok misli koji je licio na nju koliko i odraz u ogledalu.
-Ana, da li je Djordje sa tobom?
Ilijin glas ucinio je da u trenutku zaboravi na sebe.
-Nije, sinoc smo se trebali videti, ali je meni dosla prijateljica. Zasto?
-Sinoc je bio cudan. Popili smo, mislim, ja sam bio bas pijan, ali ipak sam siguran da je nesto bilo cudno. Sad se ne javlja na telefon.
-Sigurna sam da je dobro. Ne brini. Znas da voli da uzme neko vreme za sebe.

To je bila potpuna istina i njegovo nejavljanje na telefon stvarno nije bilo nista neuobicajeno. Cesto se ne bi potrudio cak ni da pogleda identifikaciju.
-Izvini. Samo me obuzeo neki los osecaj. Valjda sam jos mamuran.

Nedelja je bila divna, suncana. Spustila je roletne.

Why do I wish I never played
Oh what a mess we made
And now the final frame
Love is a losing game

Iz dzepa kaputa koji nikada nije nosila, izvukla je paklu cigareta. Odvratna, prljava navika za koju niko nije znao. Poslednji put je zapalila posle godisnjeg pomena Marku, kada je konacno ostala sama.
Amy je pevala svojim nacetim glasom.
Ona je gledala u telefon.
Telefon je cutao.
Plavicasti dim se uvijao oko nje. Plavicast kao -
Nije mogla vise. Bacila je cigaretu u wc solju, iskljucila plejer, oprala zube i izasla u setnju.
Ostavila je otvoren prozor. Kroz njega su izlazili ostaci dima, stihova i osecaja koji ih je stvorio i koji su stvarali.

Zar je zaista toliko jednostavno?