Phedre no Delaunay

Koraci su joj bili laki, nosio ju je onaj nenadmasivi osecaj ispunjenosti, osecaj da ima sve. Ima sve, a sad ide da se vidi sa Dunjom.
Od nje je mogla ocekivati bilo sta. Da je ugleda u preskupom klasicnom kompletu sa ruzicastom krestom. Ili u zlatnoj haljini, nasminkanu kao prostitutku. Ili u nekoj od bezbroj varijacija nespojivog.

Kada bi on bio zena, verovala je, bio bi bas takva.

Ono sto je videla nikako nije ocekivala. Dunja je bila trudna.
U leprsavoj haljinici, nenasminkana i blistava.

Zasto joj to nije rekla?!
Cak ni nagovestila - Uzgred, Ana, ja sam trudna.

Dugo su se grlile.
Dunja je bas stigla iz Indije.

Dobro je, kugla se jos rotira u istom smeru.

Bebin otac je, naravno, apsolutno neverovatan muskarac, ali odlucili su da samo finansijski ucestvuje u podizanju deteta, jer zivi u Engleskoj, a to je ionako sve sto ona zeli.

-Izvini sto cu ovo reci, ali izgledas grozno. Menjaj, ili posao, ili Dusana.

-Nije Dusan - procedila je kao krivac i oborila pogled.

-Nije valjda...?! Nemoj da odgovaras. On je. Znala sam. On je tacno sve ono na sta ti padas. Samo, ovaj put si dobro zveknula, kad ga samo dohvatim. Iako... kad se setim... ne mogu da te krivim - lascivno se smeskala.

Premotavala je u glavi sve moguce prilike kada su njih dvoje mogli dobro da prouce jedno drugo i zakljucila da istinu i ne zeli da zna.

-Molim te, budi pazljiva. Vrlo lako moze da ti postane opsesija i sasvim te apsorbuje u svoj svet, a ne bih rekla da je tamo bas udobno. Uh, kapiram te potpuno, ljubavi. Ne bih ti bila u kozi. Ako budes morala da pobegnes, znas gde sam.

Ona je bas od ljudi koji beze, a Dunja je bas od ljudi za koje uvek znas gde su.

Nije mogla da se ljuti na nju, ni malo. Osim sto je sve to govorila iz najbolje namere i ciste ljubavi, sve do reci bila je istina.

Kuci se vracala pokunjena. Nije mogla da objasni sebi zbog cega.


Kada se oglasilo zvono na vratima, gurnuo je korzet pod jastuk.
-Znam da si tu - Ilija je zvucao pomalo pijano i to je bio jedini razlog zbog kog mu je otvorio vrata.
-Zbog cega nisi na pokeru?
-Zbog cega nisi sa dugonogom?
-Toliko je dosadna, da sam morao da se napijem i cak ni to nije pomoglo.
Da je bio trezan, ne bi se tako lako izvukao bez odgovora.

Vreme se vuklo.
Gledali su boks na tv-u.
Popili sest boca piva.
Ilija je otisao kuci taksijem.
Djordje je jos jednom pogledao belu tkaninu, pomilovao je i ostavio u ormar. U krevet je legao obucen i dugo zurio u reklamu koja se palila i gasila. U ladici je pronasao film tablete, koje su poprimile fluorescentno zelenu boju svetlosti sa ulice. Zdrobio je jednu zubima i stresao se od njenog ukusa, potpuno je odgovarao njenoj prividnoj boji. Nakon kratkog oklevanja isto je ponovio sa jos jednom. Ukus je sprao ostatkom piva iz jedne od boca. Svukao je odecu sa sebe i poslednja utesna misao bila je da je sutra mozda. Samo mozda.