Ako
Ako jednom prerastemo sujetu i stid, ako nas isti trenutak uhvati zagledane u beskrajnu pucinu ili beskrajnu ravnicu, ili ovo nebo koje delimo, da li ce nam biti zao? Ako zazmuris, ja ne prestajem da postojim, ako me uvredis, ja ne pocinjem da nestajem.
Nasi zivoti nestaju u treptaju oka, na ovoj zemlji po kojoj hodamo, uzdignute ili pognute glave, svoji, tudji, niciji i nakon svega recenog i recima ucinjenog, cutim kao bubica, cekam i ne znam da li gresim, znam da gresim, ali ovaj tango cu izgleda plesati sama, na ovoj kisi koja pocinje.
Cudna sam. Previse cudna ovako.
Gorcine, sujete i stida nece nestati nikada, treptaja postajemo svesni kada nam stigne poslednji i uvek postoji nesto za secanje, nesto za kajanje.
Ovaj tango cu otplesati sama i jednom, mozda jednom poverovati da mi zaista jedno drugom ne mozemo nista dobro dati.
Tango ne mozes sama, ali neku rumbu bimozda mogla ...dopada mise ovaj stil. I ova kratka, ali smisaona forma.I precutna emocija...dobro vece.
Dobro vece! I hvala. Tango nije uspeo, izvijanje unazad ipak trazi nekog ko te nece ispustiti, a za rumbu nisam imala cipelice .)
Ni tango ni rumbu ne možeš igrati sama. Sama možeš samo đuskati...za sve prave plesove treba partner. Za ljubav, naravno, neophodan je.