Phedre no Delaunay

Zivele su jednom dve sestre. Jos uvek zive, ako cemo pravo. I nisu suprotnosti, jedna olicenje zla, druga dobroga. Obe su dobre.
Nekada davno, davno za njih, zla vila ih je zacarala - da se nikada ne smeju, niti placu preglasno, da nikada ne budu radosne, niti raskalasne.
Jer, zivot je tako tezak.
Radile su one, vredne, pametne i predane, ali kada bi doslo vreme nagrade, one su je prepustale drugima. Jer zivot je tako tezak.
Po jedna dobra majica, po jedne pristojne pantalone. I cipele. Od sedam milja i one za svadbe i sahrane.
Zasto ne nosis stiklice, kad imas tako mala stopala i tako si sitna? - ceznjivo je pitala starija.
Zasto ne nosis suknjice, imas tako divne, duge noge? - pitala je mladja.
Jedna je davno prestala verovati u princeve, druga ih je skoro namerno, pogresne birala, dok i ona nije prestala verovati.
Sada je jedna od njih odlucila. Kupice dva para stiklica. Jedne broj 36 i jedne broj 43. Imaju ljubav, hrabrost i pamet. Samo je jos ostalo da lupnu potpeticama i vrate se kuci.