Phedre no Delaunay

Srce joj je poskakivalo.
Vracala se kuci.
Vracala se u neizvesnost, ali bila je srecna.
Sta god da se dogodilo u medjuvremenu, naci ce nacin da se ponovo spoje. Kao sto su toliko puta ranije.
Mali vodopad blizu puta.
Poslednji pogled na more u Rijeci.
Reski vazduh Gorskog Kotara.
Mnogo puta je putovala tuda. Uvek srecna, ali nikada ovoliko srecna.
Vracala se kuci.

Posmatrala ga je krisom, krajickom oka. Posmatrala ga je kako je cita.
Skoro da je osetila kako okrece stranice.
Bio je ozbiljan.
Bio je tuzan.
Zar je ona bila tuzna prica?
Ili je on bio tuzan citalac?
Mozda to i nije imalo nikakve veze sa njom.
Osetila je lagano treperenje u stomaku. Skoro van dometa secanja.
Nije bila potpuno sigurna da li zeli da mu skine majicu, raskopca farmerke, ili odjuri u kupatilo i povraca.
Ustala je lelujava, prisla mu, zgrabila mu lice obema rukama i pritisla svoje usne o njegove. Na prvi dodir, odgovor je bio trzaj, zatim je usledio mir i kad je odvojila usne od njegovih i pogledala ga u oci, videla je u njima nesto meko, nesto uplaseno, nesto zabrinuto.
U tom trenutku, bio je decak.
Decak o kom nije znala nista, a naslucivala je mnogo toga.
-Laku noc.
-Laku noc, Phedre.