Phedre no Delaunay

-Ana - stenjao je, dok mu je zvuk mlaza iz tusa odnosio glas nekuda daleko od njenih usiju.

-Radoznalost je ubila macku - doviknuo joj je kada je zatvorio slavinu.

-Ali je zadovoljenje vratilo u zivot - nasmejala se.

Sala u kojoj je bilo previse istine. Ugrizla se za usnu.
Nadala se da ce se pojaviti samo sa peskirom oko struka, da ce moci da uziva u njegovim vretenastim misicima i prouci njegove oziljke o kojima su se ispredali mitovi u bolnici.
Izasao je potpuno obucen, u farmerkama i pamucnoj majici sa slikom mrava koji vuce ogroman klas i natpisom High Hopes. Mirisao je na sapun.

-Dobra masaza. Zaradila si dorucak.
Nastranu to sto je bilo dva popodne.

-Nocas ili... pre pola sata? - vragolasto se smesila.

-Nevaljala mala. Ponesi novcanik.

Sunce je sjalo iz sve snage. Ona je zastajala da pomirise svaki cvet, da pomazi svakog psa koji je izgledao iole prijateljski. On je kolutao ocima i vukao je za rukav.

On je bio bodljikavi zbun sa oporim bobicama, ne otrovnim, ali onim koje bi dugo ostavljale ruzan ukus u ustima.

On je bio ofucan stari pas, koji je rezao na ruku koja bi krenula da ga pomazi ili nahrani, ali nije ujedao.

Nekada je bila balerina i zadrzala je mnogo od te gracioznosti. Kao da je lebdela iznad tla, sa svojim razigranim konjskim repom u baletankama i suknjici sa karnerima. Gledao je za njom i mislio na onaj san pre budjenja. Jos uvek nije otisao predaleko.

Seli su uz sam prozor. Palacinke sa slatkim od jagoda i kafa bili su cilj njihove setnje. Posmatrala ga je, otvoreno, zeljno.

-Ne zelis me. To se protivi svim zakonima prirode. Zelis moje strasne price pred spavanje. E, pa tih prica nema. Nemam nista za tebe. Necu ti dozvoliti. - bio je njegov odgovor na njeno "zelim te".
Necu ti dozvoliti - sta? Da me nateras da te zgazim. Znas da mogu.
Kao sto ja znam da to nije ono cega se plasim.

Privukli su pogled ponekog prolaznika.
U slucaju da je prolaznik bio muskarac, ono sto bi mu proletelo kroz glavu bilo bi verovatno nesto kao "Matori vozi dobar auto i ima kucu na moru. Zasto ja nisam taj srecnik?"
Zene su znale. Coveku sa ocima poput njegovih, dovoljan je jedan pogled da pretvori zenu u buktinju.

-Vidimo se sutra. Uzivacu gledajuci Dusana kako pati.

Odleprsala je, a on se vratio u svoj stan, spustio telefonsku slusalicu na sto, stavio Yancey na gramofon i uz "Trouble in Mind" nasuo sebi casu viskija, poprimajuci izgled starca, onoga koji nikada nije napustao ta cetiri zida.