Phedre no Delaunay

Dusan je usao za njom u ostavu. Usne na usnama, prsti u kosi.
-Cekaj - rekao je.
Zar nije ona bila ta koja je to trebala reci?

-Zelim... zelim vezu sa tobom. - rekao je.

-Dobro nam je ovako. Nemoj sad.

-Tebi je dobro. Ja zelim vise. - gledao je onim psecim, pametnim, iskrenim ocima.

-Zar se nismo dogovorili na pocetku da je ovo samo seks? Ne mogu se upustati u nesto dublje, znas to.

-Ucinilo mi se da vec jeste nesto dublje.

Ali ne sa tobom.

-Zao mi je. Ne mozemo ovako.

Izasla je i nasmesila se. Nije morala mnogo da se trudi. U sta se to pretvarala? Smesak joj je postajao sve gorci. I ona je nesto izgubila, zar ne?

Ponekad bi se ocesao o nju u prolazu. Udahnuo cvetni miris njene kose. Ponekad bi je posmatrao kada niko ne bi video.
Poznavao je svaku krivinu njenog tela, svaku senu na njenom licu.
Slusao ju je pazljivo, cak i kada se pretvarao da je ne slusa i cenio njeno misljenje, uprkos sarkasticnim opaskama kojih mu nikada nije ponestajalo.
Bila je zacudjujuce naivna s obzirom na zivot koji ju je do tad gazio. Optimisticna, saosecajna.
Ipak, postojalo je to nesto bezimeno u njoj, dostupno samo pazljivom posmatracu i on nije znao da li da mu udovolji.
Pitao se kako bi izgledala ispod tog tamnog oblaka koji ga je svuda pratio.

-Ostavila si ga, zar ne? - pitao je izmedju dva zalogaja sendvica.
Samo ga je pogledala, popreko, kao da je stvarno on kriv.

-Sutra. Kod mene. U deset.

Nije rekla nista.

Krenula je kuci i cula kako neko dovikuje njeno ime. Bio je to Ilija, Djordjev najbolji prijatelj. Zapravo, njegov jedini prijatelj.

-Cuo sam za vas sutrasnji dejt.
Prevrnula je ocima.
-Nisam pristala. Zar su uveli ozvucenje u bolnici?

-Molim te - odjednom je postao ozbiljan - budi pazljiva.

-Ne brini, velika sam ja.

-Ne brinem za tebe. Nemoj ga slomiti. Nisi bila tu kada se to dogodilo, iako si verovatno cula svasta. Ne vidis kako te posmatra. Ako ga jos neko povredi, bojim se da vise nikada nece izaci iz svoje ljusture.

-Vidimo se - bilo je sve sto je mogla da kaze. Nesto je bilo lose, nesto joj je stezalo utrobu. Odjednom je pozelela samo da pobegne, daleko od gubitaka i dobitaka, negde gde ce biti svejedno.