Phedre no Delaunay

Rekli su mu da je najgore proslo i najgore je proslo. Bio je zatvoren za sve oko sebe, bio je zatvoren u samog sebe. Nije imao snage da gleda ljude koji su ga okruzivali, pruzali su tako malo nade.
Svirao je gitaru, tada bi se osecao ako ne ispunjenim, ono bar ne sasvim praznim.
Pricao je svoju pricu, deo po deo. Svaki deo odnosio je sa sobom malo njegove fizicke snage. Nije shvatao vaznost toga, ali bio je suvise slab da bi razmisljao.

Njegova prica. Njegova strasna prica, kojom su mogli plasiti decu u nekom sirotistu iz vremena Olivera Tvista ili Eni Hol. Eto, sta vam se moze dogoditi ako ne budete dobri, poslusni, ili ako ne budete imali srece - kao sto je vec nemate.

Prosla je godina od dogadjaja za koji nije znao cak ni da li bi ga zeleo ponistiti, kada bi to mogao. Poceo je da veruje da sve i nije bilo toliko strasno. Njegova majka je vec bila mrtva i nije to mogla cuti. Ostali su to morali cuti. Zivela je zivot kakav je odabrala. Monstrum nikada nije podigao ruku ni glas na nju. Nije imao od cega da je spasava. Neki deo njegovog srca se cepao, neki drugi zaceljivao. Rekli su mu da je to zivot.
Spavao je sve bolje, apetit mu se vracao, svirao je sve cesce. Blizio se dan njegovog odlaska.

-Zasto ste ovde?
-Zato sto zelim da provedem jos neko vreme na ovoj zemlji, zato sto zelim da provedem jos neko vreme u njenoj blizini.
-Ovo je najromanticnija izjava koju sam ovde cula.
-Boze. Zbog toga sam dosao. Sad vise stvarno ne znam.

Hoce li je citav zivot povezivati sa patnjom kroz koju je ovde prosao?

Blizio se dan njegovog povratka. Price i nagadjanja bili su sve ucestaliji. Gde je mogao biti, sta je mogao raditi. Od egzoticnog ostrva, do pustog ostrva, od upoznavanja svog punoletnog deteta za koje je tek saznao, do pijanki i isprobavanja svih novih psihoaktivnih supstanci.
Nije u tome ucestvovala. Nesto u njoj saputalo je da je istina daleko. Da je na mestu mnogo daljem od tropskog ostrva i mnogo osamljenijem od pustog ostrva. Da prolazi kroz nesto mnogo vaznije od upoznavanja svog punoletnog deteta i da su mu jutra teza od najgoreg mamurluka.
Da ce se vratiti promenjen. Da ne zna da li ce joj se promena svideti.

Da je neraskidivo vezana za nju.