Phedre no Delaunay

-Cast mi je sto sam vas upoznao, bez obzira na okolnosti. Zelim vam puno srece i ako vam nesto bude trebalo, znate gde sam.

Sta sreca, dovraga, ima s tim?

-Hvala - izvukao je jos jedan od svojih ljubaznih, pomirljivih osmeha i namestio ranac na ledjima. Pred njim je bio put, prelaz izmedju zivota unutra i zivota napolju. Bio je suvise kratak. Osecao je da nije spreman. Znao je da nikada nece biti.

Zelela je da upamti svaki trenutak. Da ga upije svim culima i zadrzi u sebi zauvek. Bio je to poslednji dan za snove. Sutra donosi stvarnost. Sutra donosi njega.

Knjigu je procitao u nekoliko dobrih dana i sada je morao da gleda kroz prozor, da ne bi susretao poglede svojih saputnika. Iznenada, prizor velikog Meseca, oduzeo mu je dah. Bio je to samo trenutak, pre nego sto se setio da je taj fenomen samo trik, percepcija iskrivljena nasim zeljama i verovanjima. Na trenutak je pozalio sto je toliko cuda demistifikovano.

On, koji nikada nije verovao u cuda.

Birala je garderobu za sutra. Nije zelela da joj gleda u dekolte, u kolena. Istinu je krio u pogledu, ako je igde istine jos bilo.
Gledala je u veliki, beli mesec, lagano ispijala casu vina.

If you could read my mind love, what a tale my thoughts could tell.
Just like an old time movie, 'bout a ghost from a wishing well.

Osecao se cudno. Za ova dva meseca, dobro je upoznao taj osecaj. Zgrabio je kesu i odjednom su svi pogledi bili upereni u njega. Dodjavola.
Sve u njemu se bunilo, trazilo sigurnost, trazilo da se vrati. Bio je bespomocan. Odjednom su krenule suze. Veliki covek je jecao u smrdljivu kesu, zeleo je samo da postane nevidljiv, a bio je u centru paznje svih putnika, koji nisu slutili da je prizor kom su prisustvovali nesto sasvim ravno cudu.

Lezala je obasjana mesecinom uz laganu vrtoglavicu od teskog vina. Ucinilo joj se da nailazi osmeh, umesto njega iznanadio ju je jecaj iz dubine. Umnozio se u mnoge teske, toliko teske, kao da su cekali decenijama da napuste tamne odaje.
Kao one noci, znala je da je to sto joj se nekontrolisano otima iz utrobe, njegov bol.

In a castle dark or a fortress strong, with chains upon my feet.
You know that ghost is me.
And I will never be set free as long as I'm a ghost that you can't see.

Pukotina je bila tu.