Phedre no Delaunay

Sva obecanja koja je dala sebi, pala su u vodu. Glava joj je bila sve samo ne hladna.
Jedva je savladavala poriv da pomiluje obraz koji je prethodnog dana osamarila.

To je bio on.

To nije bila ona.

Ganutost joj se meskoljila u grlu. Znala je kako detoksikacija izgleda i bilo joj je jasno da to za njega jeste intimnije od bilo kakvih potpisanih dokaza ljubavi i mrznje.
Pogled joj se zadrzavao na njemu mozda sekundu duze nego inace, zenice su bile mozda mikrometar sire, a broj otkucaja srca u minuti mozda veci za dva.

Ali to je bio on.
I manje bi mu trebalo da shvati.

Umalo je vrisnula kada se njegova duga ruka ispruzila ispred nje i povukla je.
-Znas gde sam bio, zar ne?
Klimnula je glavom, gledajuci u pod.
-Ilija ti je rekao?
Odmahnula je glavom, proucavajuci god na njegovom drvenom stolu.
-Zasto onda izgledas kao da si mi obila ladicu?
Zbunjeno je podigla pogled. On je bio na ivici da prasne u smeh. Nasmesila se krajickom usana.
-Namerno si ostavio onu pesmu.
Ugrizla se za usnu. Na licu mu je jasno procitala da nema pojma o cemu prica.
Otvorio je ladicu i izvukao pozuteli papir.
-Ne znam nista o ovome - rekao je ledenim glasom.

Osecala se suvisnom u prostoriji. Izasla je bez reci.

Svoju verziju pesme odlucila je da ostavi za sebe jos onog trenutka kada ju je napisala. Ionako ju je pisala za sebe. Bio je to njen odgovor na prokletstvo baceno na njega onog dana kad je zacet i na svakog ko se usudi da ga zavoli.

Drzao je taj odavno zaboravljeni papir i secao se dana kada je to napisao, nedugo pre nego sto ce zauvek otici od kuce. Odjednom, osetio je koliko zali tog decaka. Prvi put je o toj verziji sebe mogao da razmislja kao o nekom drugom. Ta cinjenica provukla se neopazena, vratio je papir u ladicu sa uzdahom. Unistiti ga, ne bi znacilo nista.

Kod kuce, dugo je stajao pod tusem. Nije znao sta sa sebe zeli da spere, ali temeljno trljanje sundjerom nije pomoglo.
Odneo je kutiju sa korzetom da se upakuje. Nije bio spreman da ga uruci, ali nekako je zeleo da ga sacuva od zle srece njegovog prethodnika.

Dok je spremao veceru, zaculo se zvono na vratima. Ilija je bio na momackoj veceri na koju on nije bio pozvan. Nije ocekivao nikoga i odlucio je da ne otvori vrata. Udaranje spica neke siljaste cipele, nateralo ga je da se predomisli.