Phedre no Delaunay

Najgore sto vam se moze desiti kad krenete na duzi put automobilom, je da posle prve cetvrtine ustanovite da neko ne podnosi put automobilom. Zatim, da neko drugi ne podnosi kad neko ne podnosi put. Nenad i Dusan naizmenicno su izletali iz auta. Nikola je bio fokusiran na njih dvojicu, ali, kada je zaurlao 'Na jebenom autoputu smo, uzmi kesu', pomislio sam da je vreme da ga zamenim za volanom.
-Znas da mi je lose ako ne opsujem na svakih osam sati. Moje vozacko iskustvo je bilo slabo, on je vozio vec skoro dve godine, da ne pricam o tome koliko je generalno spretniji bio, uprkos svemu.

And if a double-decker bus
Crashes into us
To die by your side
Is such a heavenly way to die
And if a ten ton truck
Kills the both of us
To die by your side
Well the pleasure, the privilege is mine

Nisam bio siguran da li sam sanjao, ili me ova pesma stvarno probudila.
Bila je noc.
-Matori, jesi li dobro?
-Moram malo da protegnem noge. Okej sam. Izadji za 10 minuta, ako hoces da podelimo pljugu.
Nestao je u zbunju i nije ga bilo duze od deset minuta. To je bio njegov zivot, njegov svet, niko tu nije ulazio nepozvan, a niko nije bio pozvan. Znao sam taj miris, osvezavajuci, biljni, ponekad ga je pratio i bio bi prijatan da nisam znao sta on znaci.
Podelili smo pljugu, nas ritual iz klinackih dana, nikada nas nisu uhvatili, ili su se samo pravili sasavi.

U roku od 5 minuta, svi su bili budni. Autu je ionako trebalo dobro luftiranje. Nikola se ispruzio na travi.
-Blizu smo. Jos oko 2 sata. Nek mi neko sad da 'red bull'. Ajde, znam da imate, necu poziveti do prve kafe.
Nikada ga niko od nas nije video pijanog ili naduvanog, ali kako je do sad preziveo bez kofeina, nikom nije bilo jasno.

Stigli smo s prvim zracima sunca.