Phedre no Delaunay

-Nnnisam bas spretan.

-Nema veze, uzmi ih, mozda jednom postanes. Evo ti jos jedna.

-Hvala.

-Moram da idem, vidimo se.

 Motao sam se oko njihove kuce. Svetla su bila upaljena. Njegova starija sestra se ludirala uz neku muziku, pevala, isprobavala sminku. Bila je nesto najlepse sto sam video. Bio sam tih kao mis. Prestao sam i da disem. Priblizila se prozoru, ja sam se priljubio uz zemlju, mirisala je na vlagu i letnje biljke. Spustila je roletnu. Otpuzao sam do drugog osvetljenog prozora. Taj je bio Nikolin. Lezao je na podu, na stomaku, na vratu je drzao teg. Podizao je i spustao ritmicki gornji deo trupa. Oci su mu bile zatvorene. Izraz njegovog lica nikada nisam zaboravio. Bio je to tako snazan, zivi bol, da sam osetio kako se meni kotrljaju suze niz obraze. Nepozvan, uljez. Bio sam mnogo vise na svoju majku, nego sto je ikada mogla da zamisli.

 Kajao sam se zbog toga. Nije me video, ali ja sam video njega. To nije pomutilo vec uspostavljenu hijerarhiju, u kojoj je on bio vodja, ali nisam ga smeo videti. Nisam. Mislio sam da mi nikada ne bi oprostio, a ja sam  bio vezan za njega neraskidivim nevidljivim nitima, od prvog trenutka. Bio je onaj u cijoj cu senci s ponosom hodati.

 Narednih dana sam ga izbegavao. Nisam znao kako bih ga pogledao u oci. Nisam bio ni za senku. Bio sam obican mali jedinac, koji izuzev gubitka kanarinca i povremene usamljenosti, nista od zivota nije iskusio. Pravog zivota.

 Naucio sam da zongliram sa dve loptice za jedno vece. Za trecu mi je trebalo jos nekoliko dana. Nisam bio mnogo ponosan na sebe, svejedno. Znao sam da ga necu moci izbegavati doveka.

Prosao sam pored njega biciklom i samo mu mahnuo. Ovaj put sam dobio bananu u ledja.

-Kako ide zongliranje?

-Dobro. Naucio sam sa tri.

-Brzi si od mene.

Crveneo sam. Ja i moje prokleto crvenjenje.

-Video sam kad si odlazio.

Ako sam ikad pozeleo da me zemlja doslovno proguta, bio je to taj momenat.

-Sad ces da mi platis. Daj bicikl da se provozam do bare.

Vratio se odranog lakta, krv je onako posteno sikljala. Nisam bas podnosio krv. Neki pas je iskocio ispred njega na sljunku.

-Idem da me matori zakrpi, pre nego sto se keva vrati. Nemoj da se onesvestis.

 Sedeo sam tamo, ne znam koliko, kad je izasao njegov tata. Ocekivao sam nekakvu grdnju, sto sam mu dao  bicikl, ili ne znam ni ja sta.

-Jel' ima neke stete na tvom biciklu?

Odmahnuo sam glavom.

-Nikola je dobro, odrao je lakat, nije mu prvi put, nemoj da brines. Tvrdoglav je kao mazga. Moracemo da mu kupimo bicikl. Trebace mu i za skolu. Dodji sutra na palacinke.