Phedre no Delaunay

Bilo je to vikend naselje, sa skoro jednakim drvenim kucama, podignutim na drvene stubove. Ispred kuca bio je cisti pesak, sve do plavog mora. Iza je bilo drvece, kao tampon-zona prema lokalnom putu.
Tu je Nikolina baba po majci, Grkinja i ekscentrik, provela svoje poslednje godine zivota.
-Jel' tu umrla? - pitao je Nenad.
-Da. Sahranili su je ispod kuce, po njenoj zelji.
-Jao, nemoj sad i ti Nikola, molim te!
Namucenom Dusanu samo je nedostajalo da spava u pokojnicinom krevetu, iznad njenog kostura.
-Kretenu, to je ilegalno - malo nesigurno je ubacio Predrag, merkajuci kucu.
-Mislis da je nesto ilegalno u ovoj divljini? - sad sam resio da ja malo dodajem ulje na vatru.
-Pa, osim seksa, verovatno nista - mrmljao je Dusan, koji se ipak odvazio da spusti dupe na stepenice. Ili ga je ono samo povuklo.
-Ali tebi ekstaza nece izostati - pokazao je Nikola Dusanovu torbu broj 2, punu knjiga. Za svaki slucaj. Ionako ga u vojsci mozda nece pustiti da cita.
-Ajde, pustaj nas unutra, leci cu, makar pored tvoje pokojne babe. Izvini.

Mislim da smo svi osetili zmarce dok je Nikola otkljucavao vrata. Znao sam da nije umrla tu i da je sahranjena na groblju, ali ocekivali smo da ce biti puno njenih stvari, ne znam tacno kakvih, nisam poznavao ni jednu ekscentricnu staricu, ali nesto sto budi jezu, svakako.
Cetiri glave su se nacickale oko rama vrata. Kakvo iznenadjenje! Apartman je zasluzivao bar tri i po zvezdice. Prostrano, svetlo, cisto, mirisalo je na drvo i more. Nikola je ukljucio struju i vodu, povadio brizljivo spakovane madrace i posteljinu i sredio krevete, dok smo se mi iscudjavali, skuvao sebi kafu, nakezio se i rekao 'Dobrodosli'.
-Bolje te nasli, ali ovde definitivno nema seksa - rekao je Predrag.
-Sad je jebenih sest sati ujutro.
-Aha, vreme za antibiotik - prasnuo sam u smeh. Nikoli je krenula kafa na nos.
-Ja idem da se kupam, a vi kako hocete. Ako je neko u stanju, nek stavi nesto u frizider, prodavnica je malo niz put.
Izvukao je neke narandzaste pantalone i otisao da se presvuce u kupatilu. Bez problema je pokazivao pirsing na bradavici, ali pantalone do zemlje su bile obavezne.
Dusan je stajao na prozoru.
-Zao mi je sto mu nisam pomogao da nas doveze. Bas se namucio.
-Ajde, pogledaj u ogledalo, pa razmisli ko se vise namucio - pokusavao sam da skrenem pravac.
Nikola je tesko hodao po pesku.
-Nekad mi je bas zao i mrzim to, jer znam koliko on to mrzi, i ja bih mrzeo...
-To je okej, da nije, ne bi ti bio ovde. Imas tople vode, odmori malo, ja idem u prodavnicu. Dusan je bio iscrpljen i imao sam utisak da se sprema da kaze nesto zbog cega ce se kasnije kajati.

I ja sam mrzeo.