Da ne davim

Nego da posluzim ovo sto je preostalo, pa da narednu godinu pocnem sa svezim idejama :)


Djindjuve, deo drugi


Dame biraju :)

Kako je prosli post bio natopljen suzama, evo jednog prigodnijeg za ovo doba godine. Ovo su nasumicno odabrane, ostatak sledi :)

Majstor za fotografije bio je moj dragi.


Prekljucerasnji post (rodjendan moje voljene bake)

Nekada davno, verovala sam da ce pronaci lek protiv smrti, pre nego sto na tebe dodje red.
Ovih godina, vera je retko moj saputnik.
Kao da, uprkos svemu, samo cekam da prodje. Kada bih te mogla ponovo zagrliti, kada bih ponovo cula "Milo moje", niko mi to posle tebe nije rekao tako.
Zaledjena sam ovih godina, otislo je vise nego deo mene. Otisla je ljubav. Pitam se kako sam jos ziva.
Ne bi bila ponosna na mene. Nisam postala dobar lekar, ni uspesan novinar, sto su tvoja deca bila u mojim godinama, malo pre nego sto su i sami otisli.
Nisam postala nista.
A znam da bi i dalje bilo mesta za mene na tvom krilu i da bih i dalje bila tvoja mila.
Da bi se salila i smejala i divno kuvala i negovala svoje cvece i uvece saputala svoje molitve cije reci nikada nisam razabirala.
Zao mi je sto nisam postala nista sto si za mene zelela.
Zao mi je sto nisam bila bolja.
Zao mi je sto nisam srecna.
Cini mi se da nikada nece prestati da boli.


Lost

Svidelo mi se ono sto je Domacica uradila sa postom, pa sam se malo poigrala i razonodila u ovo sumorno predvece.

Ako ovo i ne lici mnogo na mene fizicki, stilski i situacijski da, potpuno :)


Nakon pogleda

Ko mi je dozvolio da otvorim oci i posmatram ono sto ni mnogo vecima od mene nije dato?
Kako da se nosim sad sa tim?

Moja je kazna, ja cu platiti.


Dragoj Domacici

Zelim da zahvalim na divnoj "umesto cestitke" i na tome sto je imala veliki uticaj na moje mirenje sa kuhinjom (a i oko nje).

Moja torta ne izgleda super, koliko je super ukusna, recept za nju nalazi se ovde.

 


2. Suma

Suma je bila puna otkrica. Panjevi cudnih oblika, pecurke gde ih prethodnog dana nije bilo. Zvukovi cije poreklo nije mogla da odredi. Nova trim-staza i ona stara, sa oronulim "spravama", koju je mnogo vise volela.
Volela je nogom da razrce opalo lisce i iglice cetinara, nadajuci se da se ispod krije nesto sasvim novo i nepoznato. Bliski susreti sa, verovatno otrovnim, zmijama, nisu je izlecili od te navike.
Bila je jedna suma prepodne, a neka sasvim druga popodne, kada su zurili da ih mrak ne zatekne u njoj, ruku punih buketa ciklama i kada bi odahnuli domogavsi se posljuncane bele staze, natkriljene krosnjama kestenova. Sljunak je prstao, dok je trcala ka slobodnoj ljuljaski sa koje je pokusavala da dohvati nebo, ili bar granu obliznje lipe.

Zvuk prvog jutarnjeg autobusa prenuo ju je iz sna. Postoje dogadjaji koji zarobe coveka u prostorno-vremenskoj petlji, a da on sam toga nije svestan, dok mu snovi crtaju mape do njih.
Ljudi su se cudili koliko je mladolika i kako se godinama uopste ne menja. A onda su prestali da se cude i samo odmahivali glavama. Sama je sebe videla kao andjela smrti i nadala se da ce je vlastita smrt osloboditi tog bremena. Jednom kada dodje.


1. Potok

Kroz otvoren prozor slusao je huku nadoslog potoka, gledao ga kako, blatnjav, valja granje koje je skupio u brdima, u kojima se prethodnog dana prolamala grmljavina kao igra mnogih ljutitih bogova.

Voleo ga je i takvog. Cesto se pitao kako je mogao zaspati bez njegovog zvuka, koji mu je odnosio san sa ociju prvih dana njegovog boravka tamo. Cinilo mu se da nije zapravo ni spavao nikada pre.

Za vedrih dana, potok je bio proziran i uvek leden, postavljen klizavim kamenjem, naseljen pegavim pastrmkama i otrovnim zmijama. Cesto bi u cizmama do prepona zagazio u njega i pecao. Ribu bi spremao svojim gostima. On je nije jeo.

Skriven brkovima i bradom, dugom kosom i odecom prikladnom za cepanje drva, bio je neupadljiv, a iznad svega nenametljiv. Njegovo prisustvo osecalo se samo u plodovima njegovog rada, udobnom, toplom enterijeru, ukusnoj hrani i ukrasnim predmetima koje je izradjivao.

Voleo je da zatvori oci i tako prelazi prstima preko svojih umetnina. Naizgled razlicite, tada bi jasno govorile da od prvog dana delje, klese, valja, jedan te isti oblik. Vise od svega na svetu, voleo je da ga oseti.


Moje prve djindjuve

Evo rezultata mog pomenutog mesenja glinamola, zacinjenog lakom za nokte :)

 


NAJDRAZI KUTAK SVEMIRA


Malo svetlo, a veliki mrak

Ovih dana mi se cini da sam ponovo negde gde sam vec bila, da nema izlaza iz ovog lavirinta, da se moj pakao i ja uvek iznova srecemo.
Da uzmemem u ruku sijalicu, verujem da bi zasvetlela, brujim, strujim i treperim kao elektrana.
Znam da mi samo treba neko vreme da se priviknem.
A uvece, kad pustim ulicama pocnu da odzvanjaju ravnomerni udarci djonova mojih patika, znam da se borim za zivot, sa svakim udahom, sa svakom kapi znoja, da ga drzim i ne dam, jer pamtim bolje, jer verujem da ce se bolje jednom vratiti.


Mlad Mesec

Protekla noc je bila "noc bez Meseca", ili "noc tamnog Meseca".
Tada su ljudi skloni zatvaranju u sebe, manjku empatije, razumevanja, zdravog rasudjivanja.
U Indiji je jucerasnji dan slavljen kao "Praznik Svetlosti", simbolicki obelezavajuci covekovu sposobnost da savlada mrak, da u sebi pronadje svetlost cak i kada nestane i one slabe refleksije Sunca na Mesecevoj povrsini.
Nijedan covek nije izgubljen.
Svaka losa osobina i losa navika mogu se iskoreniti.

A danas?

Do naredne price, tu je negde i misli na vas, vasa Phedre.


Vredi obnoviti

"Ne postoji svetac bez proslosti, ni gresnik bez buducnosti." 


Miholjsko leto

Pre 12 godina upoznala sam coveka koji mi je znacio puno. Sasvim slucajno, ili mozda ne, zapamtila sam da je to bio danasnji datum. Odavno vise ne egzistira u mom zivotu, u misli svrati retko, tek kad me neko na njega podseti. Nadam se da je negde srecniji nego sto je bio tad.

Sanjala sam da lovim osmehe, iste one majske, koji lete poput maca po novosadskim ulicama.
Negde je ostao urezan zapis tvog glasa u kom nema nicega sem plime straha da cu stvarno proci bez pozdrava, osmeha, pogleda cak.
Zauvek je ostao urezan uz zvuk ranojesenje lake kisice.
Uz zvuk saobracaja u mamurna jutra.
Uz zamor.
Uz ritam tvog hoda, nekom magijom preklopljenog sa ritmom mog srca.
Onog koje nisam izgubila odjednom.

                             jednog davnog dana, ne secam se kog, ne secam se gde